ovo je forum o životinjama!! učlanite se.životinje ti osvoje srce i zarobe dušu u oblacima! Čovjekova je duša onakva kakvo je njegovo ponašanje prema životinjama. Kad se učlanite možete vidjet cijeli forum.


You are not connected. Please login or register

dresura pasa

Prethodna tema Sljedeća tema Go down  Poruka [Stranica 1 / 1.]

1 dresura pasa on pet sij 21, 2011 4:16 pm

animal-lover

avatar
Admin
1. OSNOVI TEORIJE
DRESURE PASA

DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i učvršćuju određene navike.

TEORIJA DRESURE - to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure
treba da zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da
dreser-početnik, a često i iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije
dresure, kod psa stvori nepoželjne navike koje se kasnije ili vrlo teško a
često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju dresure u
svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti postupak koji
primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio
nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa
određene zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne
navike koje mogu biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan.
Izučavanjem različitih načina i postupaka, oblika i vremena primene tih
postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je obaveza koja predhodi dresuri
psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža mogućnost da rad psa usmerimo na
svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje da može jasno uočavati pojave
koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati najbolje i najefikasnije
načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa dresure pasa,
pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što dreser
stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema
individualnim osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri,
odabirajući ona koja će dati najbolje rezultate. I uslovi
dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati na specijalnom
prostoru-poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim tim
uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom
uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i
prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat.

Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih osnova dresure.


_________________
i love animals cat
dobrodošli na moj forum! ako se niste učlanili učlanite se!
moj forum o kućnimljubimcima: http://pets.forumcroatian.com
http://hors.forumcroatian.com

2 Re: dresura pasa on pet sij 21, 2011 4:18 pm

animal-lover

avatar
Admin
2. DRESURA I PONAŠANJE
PSA

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on prilagođava uslovima spoljne sredine. Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser. Dresirajući psa, dreser svaki put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava
vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se veštim
usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se istovremeno
navikava na komandu koja se može
izdati pomoću zvuka (usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa
mogu biti izazvana i drugim nadražajima iz njene okoline. Šum ili uočavanje
neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod psa
agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa,
izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje
kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u
određenoj sredini izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u
određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju
NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima pomoću svojih čula.
Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na ponašanje
psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo.
Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se
organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine
osnovu života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena
sitosti glađu izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se
zasiti, pas prestaje tražiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on
vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa
unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije - hormone koji deluju kao
unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se
javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju
lučiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta,
polni refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i
druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na
ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih
nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u odgovarajućim uslovima
spoljne sredine. Pas pod uticajem gladi neće otići bilo kuda, već na ono mesto
gde se hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje
se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike (mokrenje), pas želi da
izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato je moguće reći
da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih nadražaja, ostvaruje
se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto, spoljašnji nadražaji imaju za
psa značenje samo ukoliko odgovaraju unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne
mogu odvojiti od drugih, jer pri dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao
celina. O ponašanju možemo govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se
javljaju u određenom intervalu vremena. Tako na primer: možemo govoriti o
ponašanju psa za vreme šetnje, u igri, za vreme iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo govoriti i o ponašanju
različitog karaktera, o orijentirnom ponašanju, ponašanju za vreme hranjenja,
ponašanju za vreme lova i o ponašanju usmerenom na očuvanje i negovanje
potomstva. Govoreći o ponašanju, treba imati u vidu i niz dejstava
karakterističnih za sve pse određene rase ili za sve životinje određene vrste.
Takođe, možemo govoriti i o individualnom ponašanju psa, kao i o sistemu
dejstava karakterističnih za jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za
vrijeme dresure, određuje prije svega sam čovek koji dresira psa.

još ima i treće ali mislim da je to nebitno.ovaj tekst sam našla na internetu.


_________________
i love animals cat
dobrodošli na moj forum! ako se niste učlanili učlanite se!
moj forum o kućnimljubimcima: http://pets.forumcroatian.com
http://hors.forumcroatian.com

Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh]  Poruka [Stranica 1 / 1.]

Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.